Opasnosti od trovanja jarkim kiselinama: simptomi, posledice i prva pomoć kod kuće

Šta su jake kiseline i gde se pronalaze?

Jake kiseline su snažni korozivni otrovi koji izvlače vlagu iz tkiva, koagulišu proteine i pretvaraju hemoglobin u kiseli hematin. Spadaju u kaustična sredstva koja se često nalaze u domaćim sredstvima za čišćenje kupatila, akumulatorima i raznim industrijskim procesima. Razblažene kiseline su prisutne i u mnogim proizvodima koji se koriste svakodnevno.

Vrste i karakteristike jakih kiselina

Sumporna kiselina je bezbojna i bez mirisa, ali izuzetno kaustična. Mešanje koncentrisane sumporne kiseline sa vodom oslobađa veliku količinu toplote, do 1000°C, što može izazvati teške opekotine. Trovanja se najčešće javljaju u domaćinstvima i industriji i smrtonosna doza je 6-8 g.

Azotna kiselina je bistra tečnost koja pod uticajem svetlosti menja boju u žućkasto-braon i koristi se za nitriranje i rastvaranje metala. Njena letalna doza je takođe 6-8 g, a karakteristična je po žutom prebojavanju tkiva u koncentrisanom obliku.

Hlorovodonična kiselina, poznata i kao sona kiselina, je bezbojna zadimljena tečnost sa jakim mirisom, upotrebljava se u hemijskoj industriji i domaćinstvu. Letalna doza koncentrisane kiseline iznosi oko 15 g.

Sirćetna kiselina dolazi u različitim koncentracijama, od glacijalne (98-100%) do sirćeta za kućnu upotrebu (2-5%). Letalna doza koncentrisane sirćetne kiseline je 20 g. Česta su trovanja dece koja slučajno popiju sirćetnu kiselinu.

Simptomi i posledice trovanja

Kiseline prouzrokuju koagulacionu nekrozu na tkivima na mestu kontakta, uz jak bol, kašalj, promuklost i teškoće pri gutanju. Može doći do otežanog pulsa, prestanka lučenja mokraće, edema glotisa i šoka. Ako se ne pruži pravovremena pomoć, postoji rizik od smrti zbog očešćenja disajnih puteva ili perforacije želuca. Dugoročne posledice uključuju suženje jednjaka.

Prva pomoć kod trovanja kiselinama

Ukoliko je osoba u stanju da guta, treba joj odmah dati vodu ili mleko, ali samo u prvih nekoliko minuta nakon trovanja. Ne preporučuje se davanje neutrališućih sredstava poput baza, niti izazivanje povraćanja jer to može dodatno oštetiti jednjak i disajne puteve. Povređeni treba hitno prebaciti u bolnicu radi daljeg lečenja.