Sve što treba da znate o artroskopiji: Minimalno invazivna hirurgija za koleno, rame i kuk

Šta je artroskopija?

Artroskopija predstavlja minimalno invazivnu hiruršku tehniku koja omogućava direktan pregled i tretman zglobova pomoću artroskopa, optičkog uređaja sa ugrađenom kamerom. Ova metoda služi kako za preciznu dijagnostiku, tako i za lečenje različitih problema i povreda zglobova, nudeći sigurnu i savremenu alternativu tradicionalnim otvorenim hirurškim procedurama u ortopediji.

Indikacije za artroskopsku intervenciju

Najčešće se koristi za veće zglobove poput ramena, lakta, ručnog zgloba, kuka, kolena i skočnog zgloba. Uobičajeni simptomi koji vode ka artroskopiji uključuju bol, oticanje, crvenilo i ograničenu pokretljivost zgloba. Poseban značaj ima u lečenju kolena, naročito kod sportskih povreda kod dece i mladih, gde je potpuno zamenila tradicionalnu otvorenu hirurgiju mekih tkiva.

Obuhvata intervencije poput reparacije meniskusa, rekonstrukcije ligamenata, uklanjanja oštećene hrskavice i kostiju, tretman luksacija čašice i postraumatskih preloma unutar zgloba. Pored trauma, artroskopija je korisna kod različitih zglobnih bolesti kao što su juvenilni idiopatski artritis, septički artritis, osteohondritis i hemartroza.

Priprema za proceduru

Priprema za artroskopiju je jednostavna: neophodno je obustaviti lekove koji utiču na zgrušavanje krvi i biti bez hrane i pića 8 do 12 sati pre intervencije, u zavisnosti od vrste anestezije. Bolesti srca, pluća, bubrega, dijabetes i hipertenzija moraju biti stabilizovani. Infekcija zgloba je kontraindikacija i mora biti sanirana pre procedure.

Pre operacije se rade i laboratorijske analize, klinički pregled, RTG pluća i EKG ako je potrebno. Anestezija može biti opšta, regionalna ili lokalna, zavisno od zgloba i težine oštećenja.

Proces i oporavak

Hirurg pravi male rezove veličine dugmeta kroz koje uvodi artroskop sa kamerom i osvetljenjem, zatim puni zglob fiziološkim rastvorom radi bolje vidljivosti. Na monitoru prati stanje zgloba i uvodi potrebne instrumente za lečenje.

Oporavak traje oko sedam dana i zahteva poštovanje R.I.C.E. protokola: odmor, hladni oblozi, pritisak i držanje extremiteta uzdignutog radi smanjenja otoka i bola. Tokom oporavka moguće je koristiti štake ili udlage, kao i blage vežbe fizikalne terapije koje pomažu očuvanju mišićne snage i sprečavanju kontraktura. Povratak uobičajenim aktivnostima preporučuje se oko sedam dana posle zahvata, dok se teže fizičke aktivnosti odlažu do završetka četvrte nedelje.