Beli luk: lekovita biljka sa moćnim svojstvima za zdravlje srca, holesterol i imunitet

Beli luk – lekovita biljka i začin

Allium sativum, poznat i kao beli luk ili češnjak, višegodišnja je biljka iz porodice Alliaceae koja dostiže visinu od 30 do 90 cm. Listovi su pljosnati i plavo-sivi, široki do 15 mm, dok je lukovica prekrivena belom ili crvenkastom ovojnicom i sastoji se od jednog glavnog dela i 5 do 20 češanja. Sa sredine lukovice raste stabljika na čijem se vrhu formiraju trozubasti cvetovi bele ili roze boje.

Zašto je beli luk lekovit?

Beli luk je bogat lekovitim supstancama kao što su eterična ulja, vitamini (A, B1, B2, C), minerali (kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen), aminokiseline, enzimi i polioze, kao i adenozin i alicin. Lekovita dejstva belog luka su prisutna čak i u malim koncentracijama i dokazani su kroz brojne naučne studije u drugoj polovini prošlog veka.

Zdravstvene koristi belog luka

Adenozin iz belog luka pomaže u sprečavanju krvnih ugrušaka, dok sumporne organske komponente smanjuju holesterol i deluju preventivno protiv razvoja malignih bolesti. Aminokiseline u belom luku utiču na sniženje LDL holesterola i povećanje HDL holesterola. Takođe, beli luk pomaže u snižavanju holesterola i triglicerida, čak i kod ishrane bogate mastima.

Beli luk ima vazodilatatorno dejstvo, naročito na perifernim krvnim sudovima i može pomoći kod glavobolja i bolnih grčeva u nogama. Snižava krvni pritisak, normalizuje rad srca i poboljšava cirkulaciju, smanjujući sklonost ka trombozi. Takođe održava elastičnost krvnih sudova i smanjuje viskozitet krvi.

Pored srčanih koristi, beli luk podstiče varenje, rad jetre, bubrega i prostate. Koristan je u lečenju plućnih bolesti, posebno gripa i bronhitisa. Deluje protiv herpes virusa i gljivica poput Candida albicans, a novija istraživanja ukazuju da poseduje i antikancerogena svojstva.