Kako primarna prevencija može spasiti živote: Dve trećine smrti u Srbiji mogu se sprečiti

Primarna prevencija kao ključni faktor u smanjenju smrtnosti

Dve trećine osoba koje umru u Srbiji preminu od bolesti koje bi se mogle sprečiti primarnom prevencijom, naglasio je ministar zdravlja Tomica Milosavljević na simpozijumu povodom Svetskog dana borbe protiv moždanog udara. On je istakao da se učestalost i ozbiljnost bolesti srca, krvnih sudova i malignih bolesti mogu značajno smanjiti pravilnim promenama u ponašanju.

Razlike u incidenciji moždanog udara i važnost prevencije

Simpozijum je ukazao na razliku u učestalosti moždanog udara: Švajcarska beleži oko 1.600 slučajeva na milion stanovnika, dok su Rusija i Bugarska zabeležile oko 3.000 na milion. Stručnjaci objašnjavaju ove razlike kvalitetom primarne prevencije. Neurolozi ukazuju na efikasnost trombolitičke terapije, kojom se može izlečiti oko 40% pacijenata, pod uslovom da se terapija primeni u prvih tri sata od pojave simptoma, što je često otežano kasnim javljanjem lekaru.

Moždani udar vodeći uzrok smrti i izazovi u Srbiji

Moždani udar predstavlja prvi uzrok smrti kod žena i drugi kod muškaraca u Srbiji, sa više od 3.000 smrtnih slučajeva godišnje na milion stanovnika. Uz starenje stanovništva, broj smrti od nezaraznih bolesti će rasti, sa projekcijama da će rak, kardiovaskularne bolesti i saobraćajne nesreće činiti oko 30% svih smrti do 2030. godine.

Rizik i prevencija kod mladih i socijalnih grupa

Posebno zabrinjava podatak da moždani udar pogađa i ljude mlađe od 45 godina. Glavni faktori rizika su pušenje, visok krvni pritisak, visok holesterol, alkohol, gojaznost, loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti. Ljudi iz nižih socioekonomskih slojeva izloženi su duplo većem riziku od oboljevanja i prevremene smrti od ovih bolesti. Redovno merenje krvnog pritiska i rana dijagnostika su ključni za smanjenje rizika od moždanog udara.