Sve što treba da znate o kolposkopiji: savremena metoda za ranu dijagnostiku maligne bolesti grlića materice

Šta je kolposkopija?

Kolposkopija je ključna optička dijagnostička metoda za rano otkrivanje malignih promena genitalnih organa kod žena. Prvi kolposkop izveo je Henselman 1924. godine, a aparat je vremenom unapređen tako da savremeni mikrokolposkopi, osvojeni u kliničku praksu zahvaljujući Antoanu, uvećavaju sliku i do 280 puta. Oprema poseduje kameru koja omogućava prenošenje slike na ekran, edukaciju, snimanje i praćenje promena.

Kako se izvodi kolposkopija?

Pregled prethodi bimanuelnom ginekološkom pregledu i počinje inspekcijom spoljašnjih genitalija. Nakon umetanja spekuluma pregledaju se vagina i grlić materice. Premazivanje grlića 3% sirćetnom kiselinom uklanja višak sluzi, a epitel bubri čineći promene jasnijim. Delovanje sirćetne kiseline traje 2-3 minuta, a u dužem pregledu se ponavlja. Zatim se grlić premazuje Lugolovim rastvorom (Schillerova proba) koji tamni zdrave ćelije koje sadrže glikogen, dok ćelije s displazijom ili malignitetom ne menjaju boju. Pregled traje oko 15 minuta, nije bolan i ne zahteva anesteziju osim ako je potrebna biopsija.

Instrumentarijum i rastvori za kolposkopiju

Koriste se spekulumi, klešta za biopsiju, tupferi, Petrijeve šolje, Chrobahove sonde i jodni rastvori, kao i 3% sirćetna kiselina i rastvori srebro nitrata ili albothzyl.

Vrste kolposkopije

Postoje: sporadična, obična selektivna, proširena selektivna i sistematska kolposkopija. Samo sistematska kolposkopija obuhvata celu žensku populaciju i pokazala se kao najefikasnija u prevenciji i ranom otkrivanju malignih promena.

Klasifikacija kolposkopskih nalaza

Nalazi spadaju u tri grupe: ne-sumnjivi (ektopija, inflamatorne promene), sumnjivi (leukoplakija, baza leukoplakije, mozaik, atipična zona transformacije, jod negativna polja, erosio vera) i manifestni maligni tumori.

Najčešći nalazi i njihovo značenje

Ektopija i zona transformacije su česti i karakteristični nalazi u reproduktivnom dobu. Leukoplakija predstavlja bela mrlja bez krvnih sudova i može biti indikator maligniteta kod 8-10% slučajeva. Baza leukoplakije i mozaik su složenije promene koje zahtevaju biopsiju zbog rizika od atipije i karcinoma. Atipična zona transformacije može imati i do 50% incidence maligniteta.

Maligni tumori i terapija

Manifestni karcinom grlića može izgledati vegetantno, ulcerozno ili infiltrativno, sa nepravilnim krvnim sudovima. Potrebna je histološka potvrda i terapijski pristup koji zavisi od histološkog tipa i stadijuma bolesti, uključujući konizaciju, trahelektomiju ili histerektomiju.